Novi Sad --
Srbija će, ukoliko ne bude zasejano 400 hiljada hektara pod pšenicom, naredne godine morati da uvozi tu žitaricu.
Upravnik Odeljenja za strna žita pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Srbislav Denčić je rekao da je prema njegovim saznanjima trenutno zasejano oko 250 hiljada hektara pod pšenicom i da će, ako tako ostane, u 2010. Srbija "sto posto morati da uvozi pšenicu, jer je neće biti dovoljno za domaće potrebe".
"Mi smo poznati kao svetski prvaci u setvi pšenice, jer se dešava da se ona seje i u januaru. Lično mislim da će se pšenica i dalje sejati jer su vremenski rokovi pomereni zbog toplih zima, pa i ceo novembar može biti optimalan, što su pokazali i naši eksperimenti", kazao je Denčić.
Stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo je precizirao da sama setva zbog toga nije rizična ako se izvede u novembru, pa očekuje da će poljoprivrednici, čim kišni dani prestanu, ponovo sa mehanizacijom ući u svoje njive.
Prema njegovim rečima, neodlučnosti kod poljoprivrednika ima i zbog niske otkupne cene, ali je to slučaj i kod drugih poljoprivrednih kultura, pa ne bi trebalo da bude od presudnog značaja za konačan ishod ovogodišnje setve.
"U celom svetu došlo je do povećanja uskladištenih kapaciteta i trenutno ima oko 180 miliona tona zaliha pšenice. Čak i u toj sistuaciji, cena pšenice je kod nas niža nego u regionu i na svetskim berzama", rekao je Denčić.
Dodao da je u Srbiji trenutno uskladišteno između 350.000 i 400.000 tona pšenice, što bi, uz setvu na površinama od 400.000 hektara, potencijalno značilo da pšenica neće biti uvožena u narednoj godini.
Denčić je danas upozorio proizvođače da prosečni prinos pšenice ne zavisi samo od dana kada je posejana i vremenskih uslova, već i od pravilne upotrebe agrotehničkih mera i deklarisanog semena.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je u Srbiji pod pšenicom bilo zasejano oko 560.000 hektara, a ukupan prinos ove poljoprivredne kulture bio je oko dva miliona tona.
Najavljeno preispitavenje uslova za beneficirani radni staž neće uticati na one koji su već stekli to pravo, kažu u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ministarstvo ekonomije je dostavilo Hemijskoj industriji Župa rešenje kojim joj se odobrava kredit od oko 120 miliona dinara za pokretanje proizvodnje.
Dinar će u ponedeljak, 9. novembra ojačati prema evru za 0,26 odsto i zvanični srednji kurs će biti 93,7306 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Švedski proizvođač nameštaja Iakea obezbedila je zemljište za prodajne centre u Nišu i Čačku, a trenutno pregovara o kupovini zemljišta u okolini Beograda.
Vlada neće uvoditi nove poreze i neće se prezadužiti, već će se truditi da u naredne tri godine deficit budžeta svede na nulu, kaže premijer Mirko Cvetković.
Deficit budžeta Srbije u prvih deset meseci dostigao je 75,1 milijardu dinara, pošto su prihodi bili 525,5 milijardi dinara, a rashodi 600,6 milijardi dinara.
Aneks ugovora o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija, i dinamici ulaganja u zajedničku kompaniju biće potpisan u utorak, 10. novembra, u Kragujevcu.
U Srbiji u proseku potrebno 500 dana da bi se sprovela jedna sudska izvršna odluka, pri čemu je stepen naplate u takvim izvršnim postupcima svega pet odsto.
NIS i Petrohemija potpisali su paket sporazuma o reprogramu dugova Petrohemije NIS-u, predvidđenih Protokolom o strateškoj saradnji, koji je ranije usaglašen.
Potrošnja na informaciono-tehnološke (IT) usluge u Srbiji prestaće da raste u ovoj godini i stagniraće u sledećoj godini, pokazuje istraživanjime kompanije IDC.
Iako je Srbija uspešno završila pregovore sa MMF-om, ono što zabrinjava guvernera Radovana Jelašića, ali i ekonomiste, je to što javni dug države prebrzo raste.
Srbija najverovatnije neće povlačiti preostali novac iz kreditnog stend baj aranžmana sa MMF-om od 2,9 milijardi evra, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Kosovska agencija za privatizaciju najavila je za 12. novembar početak privatizacije Ski-centra „Brezovica“. Srpske vlasti tvrde da je postupak nelegalan.
Intervju
09. novembar 2009.
| Izvor: Ekonometar Krediti privredi i dalje “na kašičicu“ Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
