Bafet kupio železnicu za 26 mlrd. $ |
|
3. novembar 2009. |
18:29
| Izvor: Tanjug
|
Vašington --
Kompanija "Berkšir hatavej" je za 26 milijardi dolara, ili sto dolara po deonici, kupila većinski udeo u železničkoj korporaciju "Berlington nordern Santa Fe".
Poznati američki investitor i milijarder Voren Bafet napravio je "posao života", pošto će njegova kompanija "Berkšir hatavej" za navedenu sumu dobiti 77 procenata akcija teksaške železničke kompanije i tako postati njen jedini vlasnik, budući da je ranije već preuzeo 23 odsto deonica te firme.
Vrednost celog posla oko preuzimanja se procenjuje na 44 milijarde dolara, a Bafet je za američku televiziju izjavio da budućnost najmoćnije svetske privrede zavisi i od efikasnosti i dobre usluge u železničkom saobraćaju.
On je, međutim, ukazao na povezanost razvoja železnice i cele privrede, ocenivši da dalji razvoj železničkog sobraćaja suštinski zavisi od "uspona i rasta američke ekonomije."
Bafetov investicioni fond je za svaku akciju teksaške železničke kompanije platio u proseku 18,2 puta više od očekivane procenjene zarade (5,51 dolar) koju bi takva deonica trebalo da donese vlasniku u 2010.
Akcije "Berlington norderna" su, inače, tokom minulih 12 meseci, zaključno sa jučerašnjim danom, pojeftinile 13 odsto.
Vrednost ukupnog kapitala Bafetovog investicionog fonda procenjuje se na oko 150 milijardi dolara. Čuveni berzanski špekulant je do sada najveći pojedinačni posao zaključio pre 11 godina, kada je za 17 milijardi dolara preuzeo jednu veliku domaću osiguravajuću firmu.
Bafet je već godinama pri vrhu liste najbogatijih američkih biznismena, a stručnjaci veruju da je njegova imovina u tekućoj finansijskoj krizi najmanjena okrnjena, u poređenju sa imecima drugih bogataša.
Vešti špekulant je, prema oceni mnogih njegovih kolega, i ranije znao da u periodu ekonomskog pada jeftino kupi firme sa lošijim poslovnim bilansima koje su nakon toga brzo postajale visokoprofitabilne i donosile Bafetu ogromne profite.
|
pretraži po celom b92.net
Treba stvarati uslove za ulazak većeg broja manjih grinfild ulaganja, za neku vrstu nove reindustrijalizacije zemlje i
...
